Klizanje je aktivnost, koja je veoma privlačna i interesantna ljudima koji je vole, ali i vrlo neprivlačna onima koji je nisu savaldali. Ljudi koji nisu ovladali klizanjem, na ledu se osećaju nesigurno i nespretno, jer klizava podloga kod mnogih izaziva urođeni strah od izvlačenja/gubljenja podloge, zato mnogi od njih nikada i ne pokušaju da stanu na led, niti da nauče da klizaju.

Kao i sve druge aktivnosti, klizanje se najlakše savladava u toku detinjstva. Osnovni razlog je to što dete ovladava klizanjem kroz igru, u periodu kada vezanost za čvrstu i stabilnu podlogu nije potpuna, tako da klizava podloga pored straha izaziva i radoznalost, jer predstavlja izazov za detetova čula i za njegovu motoriku.

U početku klizanja, dete se plaši nove situacije (posebno ako je samo na ledenoj površini), oseća se nestabilno, ima (kao i odrasli) strah od pada. Stoga je u prvim koracima na ledu detetu potreban pouzdan trener, koji uliva poverenje i svest o zaštićenosti od povrede.

Kada su u pitanu deca-budući hokejaši, potrebno je vreme da dete stekne poverenje u hokejašku opremu i da shvati da su padovi sa opremom daleko manje bolni, nego padovi bez opreme.

Zajedničko za sve tehnike klizanja je da je težište tela pomereno malo napred, da su kolena blago savijena, trup nagnut napred, karlica izbačena nazad, glava uspravljena, u nekim situacijama zarotirana u pravcu kretanja. Tehnika klizanja se deli na:

a.     klizanje unapred

b.    klizanje unazad,

c.     brze okrete (kanada),

d.    siroke okrete sa ubrzanjem (venac)

e.     kočenje.

Klizanje unapred

U osnovnom stavu kod klizanja napred, gležnjevi su savijeni prema napred, tako da kolena dođu ispred vrhova klizaljki. Težište tela je blago ispred klizaljaki. Takav stav je vrlo elastičan i dobro amortizuje pokrete kod klizanja. Napreduje se, kao i kod trčanja, opružanjem zadnje noge koja gura telo ka napred. Kad klizamo na levoj nozi, pod uglom od 90°, peta prednje noge dolazi u dubinu stražnje noge, odnosno stopala. Ona čvrsto upire u led unutrašnjom ivicom klizalke. Koleno zadnje noge se zatim jako savije i naglo se odgurne napred, kako bi se težište prenelo na prednju nogu. Zadnja noga, nakon što se do kraja opružila (oko 10 cm iznad leda), privlači se prema prednjoj nozi dokle god ona klizi po ledu. Kad ponestane zamaha, zadnja noga dolazi ispred prednje u dubini stopala, opet pod pravim uglom i radnja se ponavlja na isti način. Ako je težina na levoj nozi, kad krenemo napred, naglo prenesemo težinu na desnu, kojoj koleno mora biti savijeno, da bi telo dovoljno elastično podnelo sve eventualne potrese. Zatim se koleno opterećene noge malo ispravlja, trup uzdiže, a odrazna noga polako privlači napred, malo iznad leda. Privljačenje mora biti brzo i energično. Čim zadnja noga dostigne prednju, popušta koleno prednje opterećene noge, koja nastoji da što čvršće upre o led. Kad jedna noga dostigne drugu, desna noga se počinje okretati u stranu, kako bi se mogla čvrsto odupirati o led. Čim leva peta dođe u dubinu desnog stopala, počinje sledeći korak. Težište se prenosi na levu, sada prednju nogu, kojoj je koleno povijeno, a desna noga se opruža. Pri vežbanju treba paziti na dužinu koraka.

Za dobro klizanje važno je da se kliza na ivici klizaljke. To treba učiti od početka. Klizanje na unutrašnjoj ivici nije teško, dok je klizanje na spoljašnjoj ivici opasno, jer se celo telo mora nagnuti ka spoljašnjoj strani noža klizaljke. 

Prilikom klizanja telo treba u odnosu na led da ostvari ugao od 45° do 60°.

Klizanje unazad

Ova vrsta klizanja je, u igri, najviše potreba bekovima u defanzivnim zadacima, pri povratku u odbrambenu zonu. Pri klizanju unazad, štap se drži u jednoj ruci (gornji hvat), da bi koristio na što široj površini za izbijanje paka, dok druga (slobodna) ruka, pomaže u zaustavljanju protivnika u igri. Školsko klizanje u nazad vrši se prebacivanjem težišta tela sa jedne na drugu nogu, vršenjem rotacije od oko 160° oko noge na koju se igrač osloni. Međutim, u savremenom hokeju brzina školskog klizanja u nazad nije dovoljna da bi se stigli protivnički igrači. Stoga se unazad kliza kombinacija venca u obe strane. Venac, o kojem će kasnije biti reči, je način širokog skretanja, prebacivanjem noge preko noge u napred i povlačenjem noge iza noge unazad. Brzi start unazad postiže se, tako,  izvođenjem venca sa dva ili tri koraka u levu stranu,  zatim dva-tri koraka u desnu stranu, čime se stiče puno veća brzina i puno bolji start iz mesta, što je veoma bitno prilikom igre. Ovu tehniku karakterišu  jaka odgurivanja  klizaljki od leda kao i brza frekvencija pokreta zbog sticanja što veće brzine.

Brzi okreti - "Kanada"

Brzi okreti ili  kanada, vrše se naglom promenom pravca kretanja, načešće ukoliko u igri dođe do nepredviđenih situacija. Prilikom izvođenja ove tehnike, bitno je: da težište tela bude što niže (zbog stabilnosti), da hvat za štap bude sa dve ruke i da lopatica štapa bude postavljena na led. Klizaljka bliža centru rotacije postavlja se ispred klizaljke koja je dalje od centra rotacije, zbog stabilnosti i postizanja brzine okreta. Ovi okreti vrše se na malom prostoru i često smanjuju prethodnu brzinu kretanja. 

široki okreti - "venac"

Široki okret sa ubrzanjem, ili  venac je vrsta skretanja pri kojem dolazi do povećanja prethodne brzine. Venac se izvodi se na velikoj površini i to je vrlo često ½ širine klizališta. Tokom venca unapred vrši se prebacivanje noge preko noge, gde prvi kontakt sa ledom ostvaruju prednji vrhovi noža klizaljke. Svako odgurivanje mora biti  snažno, pri čemu je snaga odgurivanja bitnija je od frekvenicje pokreta.

 

Venac unazad, vrši se prebacivanjem težišta sa jedne na drugu nogu, a noga na kojoj je težište povlači se iza druge noge. Venac unapred i venac unazad mogu biti na levu i na desnu stranu, tako da opisane radnje uvek vrši samo jedna noga. Kod venca unapred kretanje vrši kontra noga od pravca kretanja, dok kod venca unazad, kretanje vrši noga koja je na strani u koju krećemo.

Kočenje

Kočenja su izuzetno važni elementi, koji se prvi uče iz bezbednosnih razolga. Veoma je bitno savladati kočenja u obe strane, zbog mogućnosti stalnog praćenja igre. Kočenje se vrši sa dve noge, tako što se noževi klizaljki  postavljaju pod ugao od 90° u odnosu na pravac kretanja, s tim da između potkolenica i leda bude ugao od 60-70°.  Kočenje se izvodi brzom rotacijom kukova, koju  prate ramena. Najbitniji deo u izvođenju tehnike kočenja je naglo spuštanje težišta tela prilikom rotacije kukova i klizaljki, što omogućava da se telo zaista zaustavi. Hvat štapa je dvoručan, sa štapom ispred.     

Zanimljive analize

Vreme karakterističnog klizanja

% ukupno vreme na ledu

Frekvencija klizačkih karakteristika

% ukupno pojava

Klizanje sa dve noge na ledu

40%

Venac u levo

20%

Rad nogu

16%

Kanada u levo

17%

Klizanje srednjeg intenziteta

10%

Venac u desno

17%

Borba za poziciju sa pakom

10%

Kanada u desno

16%

Klizanje sa malim intenzitetom

8%

Kočenja

10%

Klizanje sa velikim intenzitetom

5%

Okret iz napred u nazad

7.6%

Klizanje u nazad

5%

Okret iz nazad u napred

6%

Statično na dve noge

3%